Sova i Mačkata

I

Sova i Mačkata otišle na more
I preubavo zeleno čames,
Zele nešto med i dosta pari,
Zavitkale i pet funti nacelo.
Sova pogledale vo zvezdite na neboto,
I počnale da peat na gitara,
“O preubava Mačka! O Mačke moja ubava,
Vie ste,
Vie ste,
Kako preubava Mačka si ti.”

II

Mačkata reče so ova, “Vie ste elegenth ptica!
Kako zalosno slatko pevate!
Da se venčame! Mnogu vreme sme odlozuval:
Ali što da napravime za prsten?”
Otplovale daleku za godina i eden den,
Vo zemja kade afrika arvo raste
I tamu vo šuma kade prase vi stoji
So praseto na krajot negoviot nos,
Negoviot nos,
Negoviot nos,
So prsteno na krajot negoviot nos.

III

“Milo prase možeš da mi go prodaeš za eden dinar
Vaš prsten?” Praseto reče, “Sakam.”
Taka go zede i se venčat drugiot den
Misirkata kuja živee na bregot.
Jadelo meleno meso i parčina dumke,
Koj si jdele so laci;
Drzele so race na visinata pesokta,
Igrale se na svetloto od mesečinata,
Mesečina,
Mesečina,
Igrale se na mesečina.
Se nagostile so melenoto meso i parčina dumke.